Основне карактеристике ДНК :

  1. Способност саморепродукције
  2. Способност да носи генетичку информацију
  3. Способност промјене структуре и функције молекула ДНК

Дезоксирибонуклеинска киселина (скраћено ДНК) је нуклеинска киселина која садржи упутства за развој и правилно функционисање свих живих организама. Сва жива бића свој генетички материјал имају у облику ДНК, са изузетком неких вируса који имају РНК (рибонуклеинска киселина). ДНК има веома важну улогу у, не само преносу генетичких информација са једне на другу генерацију, већ садржи упутства и за грађење неопходних ћелијских органела, протеина и РНК молекула. ДНК сегмент који преноси ова важна упуства се назива ген.

У еукариотима, организмима као што су животиње и биљке, ДНК се налази у нуклеусу, једру ћелије. У прокариотима (нпр. бактерије) ДНК се налази у цитоплазми ћелије. За разлику од ензима, ДНК молекул не утиче директно на друге молекуле, већ различити ензими сарађују са ДНК и копирају информације или у облику дуплог ДНК молекула (видети репликацију ДНК) или у облику протеина. Овакав однос део је централне догме молекуларне биологије. У хромозомима хроматински протеини као што су хистони организују ДНК на тај начин да молекул постаје веома компактан и може да стане у ћелије које су на хиљаде пута мање од ДНК молекула.

ДНК је дугачак полимер сасављен од мањих јединица које се називају нуклеотиди (један молекул састоји се из три нуклеотида). Нуклеотиди међусобно повезани чине скелетон ДНК молекула саграђеног од шећера и фосфатних група. Овај скелетон такође садржи четири различита молекула, база, и секвенца ондосно редослед ових база је оно што кодира генетички материјал. Једна од битних функција ДНК молекула је пренос информација у облик амино киселина, које граде протеине. Овај пренос информација ДНК молекула у облик који кодира протеине ослања се на читање генетичког кода.

Молекул ДНК је  грађен од два комплементарна ланца полинуклеотида који се увијају један око другог у виду спирале, повезаних водоничним везама. Нуклеотиди су састављени од петоугљичних шећера ( дезоксирибозе ) , фосфорне групе и једне од четири азотне базе ( аденин , гуанин , цитозин и тимин )

Репликација је процес удвајања или репродукције молекула ДНК. У процесу репликације учествују многи ензими од којих су најбитније групе ензима : нуклеазе - засјецају фосфоестарске везе полинуклеотидних ланаца , лигазе - супротно од нуклеаза повезују дијелове скелета ДНК и  ДНК - полимеразе које спајају појединачне нуклеотиде новонасталог ланца ДНК . У молекулима ДНК се налазе битна упутства за синтезу протеин ( протеини су грађени од амино - киселина ) који имају битне функције у организму. Секвенца од три нуклеотида у ланцу ДНК се назива генетичка шифра или код ДНК молекула . Комплементарно коду постоје кодон и антикодон који се налазе у молекулима РНК и учествују у преношењу насљедних информација у процесу транскрипције.

Следећa страница

Почетна страница